Eksperimentalno i kliničko ispitivanje adhezije različitih materijala za punjenje kanala korena.

Apstrakt

Najpoželjnija osobina materijala za opturaciju je adhezivnost, još od vremena kada je dokazano da gutaperka nema sposobnost vezivanja za zidove kanala korena. Povećanjem adhezije za dentinske zidove, značajno se smanjuje apikalno i koronarno mikrocurenje, i poboljšava se zaptivanje. Napredak adhezivnih tehnologija u stomatologiji je doveo do implementiranja adhezivnih sistema u endodonciju. Tako su se uvodili novi sistemi sa ciljem da se stvori monoblok, pri čemu bi konus, siler i dentin kanala korena ostvarili jednu kohezivnu jedinicu. Istraživanja su pokazala da se primenom ovih sistema značajno redukuje apikalno mikrocurenje kao i da se povećava otpornost lečenog zuba na pritisak Cilj istraživanja bio je da se u in vitro i u in vivo uslovima ispitaju adhezivna svojstva savremenih i konvencionalnih materijala za opturaciju i da se utvrdi u kojoj meri ona utiču na zaptivanje kanala korena zuba. U metodologiji istraživanja za proučavanje adhezivnosti tri različita materijala korišćena su dva eksperimentalna modela: Push-out test i skening elektronska mikroskopija. In vivo studija je izvedena po modelu prospektivne kliničke studije. Testirana su tri materijala, dva konvencionalna i jedan novi: AH Plus siler, Acroseal siler i Resilon sistem. Pored adhezivnosti samih testiranih materijala, ispitivan je i uticaj metode uklanjanja razmaznog sloja i tehnike opturacije na adhezivnost materijala. Za eksperimentalni deo istraživanja korišćeno je 300 ekstrahovanih mandibularnih premolara. Nakon endodontske obrade zubi su podeljeni u dve grupe na osnovu metode kojom je uklanjan razmazni sloj. U prvoj grupi razmazni sloj je uklanjan pomoću rastvora EDTA, dok je u drugoj uklanjan pomoću Er:YAG lasera. Nakon toga zubi svake grupe su podeljeni u tri podgrupe u odnosu na ispitivani materijal. U svakoj podgrupi uzorci su opturirani pomoću dve tehnike opturacije: monokone ili hladne lateralne kondenzacije. Iz svake podgrupe po 15 uzoraka je odvojeno za Push-out test, a preostalih 10 je posmatrano pod skening elektronskom mikroskopijom. U okviru kliničke studije tokom dvogodišnjeg perioda praćena je uspešnost terapije postignuta sa tri različita materijala kod endodontski lečenih zuba sa dijagnozom pulpopatije. Rezultati Push-out testa su pokazali da je da je utvrĎena statistički značajna razlika (P<0,05) u prosečnim vrednostima adhezivnosti ispitivanih materijala. Nije bilo statistički značajne razlike izmeĎu AH Plus silera sa gutaperkom i Resilon sistema. Acroseal siler je pokazao statistički značajno (P<0,05) lošiju adheziju u odnosu na druga dva ispitivana materijala. Možemo da kažemo da je statistički značajno bolja (P<0,05) adhezija materijala za dentin ostvarena kod grupe kod koje je razmazni sloj uklanjan rastvorom EDTA u odnosu na grupu u kojoj je uklanjan laserom. Na osnovu rezultata možemo reći da je statistički značajno bolja (P<0,05) adhezija ostvarena kod uzoraka koji su opturirani tehnikom hladne lateralne kondenzacije. Rezultati skening elektronske mikroskopije su pokazali da je bilo statistički značajne razlike (P<0,05) u adaptaciji za dentinski zid izmeĎu uzoraka koji su opturirani sa tri različita materijala. Nije bilo statistički značajne razlike (P>0,017) u adaptaciji izmeĎu uzoraka koji su opturirani AH Plus silerom sa gutaperkom i Resilon sistemom. Statistički značajno (P<0,017) lošija adaptacija je ostvarena primenom Acroseal silera i gutaperke u odnosu na druga dva ispitivana materijala. Tehnika uklanjanja razmaznog sloja nije uticala na adaptaciju uzoraka opturiranih odreĎenim materijalima. Možemo reći da je bolja adaptacija materijala za dentinske zidove uočena kod uzoraka koji su opturirani tehnikom hladne lateralne kondenzacije. Rezultati kliničke studije su pokazali da je uspešan terapijski ishod uočen u 97% slučajeva, kao i da nije bilo statistički značajne razlike u ishodu terapije koje su postignute različitim materijalima za opturaciju. Zaključuje se da je Resilon, kao novi adhezivni materijal na bazi metakrilata pokazao dobru adhezivnost i da se može koristiti podjednako uspešno kao AH Plus siler i gutaperka. Na žalost, nije pokazao superiornost da bi potisnuo gutaperku iz savremene endodontske prakse i zamenio je. Tehnika opturacije utiče na adhezivnost materijala za opturaciju i prednost treba dati tehnici hladne lateralne kondenzacije. Tehnika uklanjanja razmaznog sloja takoĎe utiče na adhezivnost materijala za opturaciju.

Povezani radovi